Doživeti Božiju ljubav

Veoma je važno da iskusimo/doživimo Božju ljubav ukoliko želimo da uđemo u izbavljenje koje nam Bog nudi, a ne samo da imamo „intelektualno znanje“ o tome da nas Bog voli. Umesto toga, moramo da spoznamo Božju ljubav prema nama na najdubljem nivou našeg bića. Najpotpunije izbavljenje od sotoninih uticaja u našem životu zavisi od ovog saznanja. Pavle ističe upravo to kada zapisuje svoju molitvu za vernike u Efesu:

,,Da vam da silu po bogatstvu slave svoje, da se utvrdite Duhom Njegovim za unutrašnjeg čoveka, da se Hristos useli verom u srca vaša, da budete u ljubavi ukorenjeni i utemeljeni; da biste mogli razumeti sa svima svetima šta je širina i dužina i dubina i visina, i poznati pretežniju od razuma ljubav Hristovu, da se ispunite svakom puninom Božijom. A Onome koji može još izobilnije sve činiti šta ištemo ili mislimo, po sili koja čini u nama.“ (Efescima 3,16-20)

Dva uslova

Dve stvari su nam neophodne da bismo doživeli (iskusili) silu Boga koji radi u našem životu kako bi nam doneo izbavljenje „izobilnije od svega što molimo/tražimo ili mislimo“. Te dve stvari su:

1. iskustvo krštenja Svetim Duhom, tako da možemo „da se utvrdimo Duhom Njegovim za unutrašnjeg čoveka“ i „da se Hristos useli verom u srca naša“;
2. poznanje punine Božje ljubavi prema nama u najdubljem delu našeg bića, koje prevazilazi „razumevanje“ ili „znanje razuma“.

Ova dva iskustva pomoći će nam da budemo „ispunjeni svakom puninom Božjom“ i da budemo oslobođeni od sotoninih uticaja u našem životu na načine koji su „izobilniji od svega što ištemo ili mislimo“.

Sotonin plan

Sotona to zna, tako da će učiniti sve što je u njegovoj moći da nas spreči da budemo ispunjeni Božjim Duhom i da doživimo Božju ljubav. Jedan od glavnih metoda koji koristi jeste da prouzrokuje iskustva, često u našem detinjstvu, koja dovode do dubokih povreda. Njegov cilj je da znamo samo za „uslovnu“ ljubav i prihvatanje. Ova bolna iskustava čine da osećamo dozu bezvrednosti i sramote. Osećamo da nismo voljeni i da nas je teško voleti. Dok rastemo i postajemo zrele osobe mi projektujemo te iste negativne stavove o sebi na Boga i smatramo da On ima isti takav stav prema nama. Verujemo da On oseća isto prema nama.

Takva osećanja su veoma bolna. Zbog toga, mi razvijamo osećanja i oblike ponašanja kako bismo umanjili bol i zaštitili sebe od daljih povreda. Podižemo oko sebe zaštitne zidove i ljuske. Mi to ne radimo svesno. To je prirodna emocionalna reakcija na bolne situacije.

Sotona nas posebno napada u detinjstvu (ili kada smo posebno ranjivi) jer zna da je to doba u kom može da prouzrokuje najveću emocionalnu štetu u životu jedne osobe. On želi da odrastemo sa osećajem da smo nevoljeni i neželjeni, nedostojni, bezvredni, posramljeni time ko smo, i da ne zaslužujemo Božje blagoslove. Bog je zato osmislio porodicu kako bi zaštitio dete od takvih pojava. To je razlog iz kog i sami primećujemo da sotona tako žestoko napada porodicu. Statistika potvrđuje šta se dešava u porodicama u našem društvu danas.

Svakoga dana u Sjedinjenim američkim državama:

• 795 tinejdžerki zatrudni;
• 106 tinejdžerki arbortira;
• 372 tinejdžerke imaju spontani pobačaj;
• 689 bebe rode žene koje su imale neadekvatnu prenatalnu negu;
• 67 beba umre pre nego što napune mesec dana života;
• 105 beba umre pre svog prvog rođendana;
• 27 dece umre od siromaštva;
• 10 dece bude ubijeno pištoljem;
• 30 dece bude ranjeno pištoljem;
• 6 tinejdžera izvrši samoubistvo;
• 000 dece donese pištolj u školu;
• 742 tinejdžera postaju seksualno aktivni;
• 623 tinejdžera dobiju sililis ili gonoreju;
• 211 dece bude uhapšeno zbog zloupotrebe narkotika;
• 437 dece bude uhapšeno zbog konzumiranja alkohola ili vožnje pod dejstvom alkohola;
• 512 tinejdžera napusti školu;
• 849 dece bude zlostavljano ili zapostavljeno;
• 288 dece pobegne od kuće;
• 629 dece je u zatvorima za punoletna lica;
• 556 dece je rođeno u vanbračnoj zajednici;
• 989 dece doživljava da se njihovi roditelji razvedu.

(Ovi statistički podaci su preuzeti iz Almanaha hrišćanskog sveta [The Almanac of the Christian World], str. 779; uredila: Edit Draper [Edithe Draper]; godina 1990; objavio: Tindejl Haus Pablišers [Tindale House Publishers, Inc.])

Sva gore navedena iskustva imaju razorne uticaje na porodice i decu koja su njima obuhvaćena. Sotonin cilj je da učini sve što može da nas spreči da doživimo Božju ljubav. Umesto toga, on želi da izazove da osećamo sramotu, što je rezultat padova, odbijanja, nepravednog tretmana i napuštanja (emocionalnog ili fizičkog).

Stavovi i ponašanje proističu iz emocionalnih povreda

Postoje uobičajeni i zajednički stavovi i ponašanja koje dete razvija i prenosi u svoje odraslo doba, kada prolaze kroz duboka bolna iskustva. Kreg Hil (Craig Hill) u svojoj knjizi Stare staze (The Ancient Paths), navodi nekoliko takvih stavova i ponašanja. Neki od oblika ponašanja okrenutih samozaštiti su:

• osećanje i izražavanje besa kada okolnosti izgledaju kao da su izvan kontrole;
• strah od emocija, ne želići da izrazi svoja osećanja ili da ona izmaknu kontroli;
• ima poteškoća da ljudima kaže ne;
• boji se da isproba nove stvari zbog straha od neuspeha;
• razvija kompulzivne grehe i stvara zavisničke navike;
• osećaj potrebe da uspe kako bi bio prihvaćen;
• pojedinac može da razvije nezdrav stav nezavisnosti i razvije oblike ponašanja koji ispoljavaju samodovljnost;
• izoluje samog sebe i ima poteškoća da razvije blisko prijateljstvo;
• ima velike poteškoće da traži uslugu ili pomoć;
• mnogo je bolji u ulozi davaoca nego u ulozi onog koji prima i kada dobije oseća da treba da uzvrati;
• strahuje i nelagodno se oseća u malim grupama, osim ako je vođa grupe, u suprotnom će se povući i neće učestvovati;
• oseća da ga drugi podnose umesto da se oseća prihvaćenim.

Siguran sam da većina od nas može da vidi neke od ovih stavova i oblika ponašanja u nama samima. Zašto? Zato što smo svi bili povređeni i zato što smo doživeli uslovnu ljubav i prihvatanje. Takve povrede, boli i emocionalne rane jesu neprijatne. Zato smo razvili neke od navedenih oblika ponašanja i stavova, i stavili zaštitnu ljušturu oko sebe.

Ako ne doživimo Božju ljubav u najdubljem delu svog bića, mi ćemo na destruktivne pokušati da ublažimo emocionalne boli koje osećamo. Naša grešna priroda će nastojati da nas izazove da ublažimo bol kroz telo. To će nas odvesti u takve stvari kao što su: zloupotreba alkohola i narkotika, zadovoljavanje požude (pornografija, destruktivni seksualni odnosi), poremećaji u ishrani, bes i neprijateljsko ponašanje, lažni ponos, ljubomora, kritički stav, itd.

Ako neko postane religiozan bez doživljaja Božje ljubavi, pokušaće da se oslobodi emocionalnog bola putem „religije.“ Neko može postati „legalista“ u svom odnosu prema Bogu. Osećaj je: „Ako mogu da budem savršeno poslušan, tada će Bog na mene gledati sa odobravanjem i tada će me voleti.“ Naravno, ni ovo ne funkcioniše.

Bet Mur (Beth Moore) lepo opisuje kako su Jevreji Hristovog vremena imali tu istu vrstu „religijskog“ iskustva.

„To je bilo 28 godina posle Hrista, manje ili više nekoliko godina. Za izabrani narod koji nije čuo ni reč od svog Boga puna četiri veka, život je bio prilično dobar. Jevreji su pokrili svoje nesigurnosti ćebetom istovetnosti. Odsustvo osvežavajućeg susreta sa Bogom primoralo ih je da se grčevito uhvate za ono što su napustili – zakon. Zanimljivo, zar ne? Jevrejski narod se popeo na vrh svog legalizma tokom godina tišine između proroka Malahije i Mateja. To je ono što zaista religiozni ljudi čine kada nemaju neki odnos sa Bogom.“ (Ljubljeni učenik [The Beloved Disciple], str. 5)

Kada nemamo svež, svakodnevni, Duhom ispunjen susret sa Bogom, ne možemo doživeti Njegovu ljubav duboko koliko nam je potrebno. Kada se to dogodi, tražimo druge načine da pronađemo isceljenje i izbavljenje od našeg bola; bilo putem tela ili religije. Takvi napori će uvek zakazati da nam daju izbavljenje koje tako mnogo želimo i koje nam je potrebno. Bol nas navodi da vičemo Bogu za pomoć. Međutim, sami zidovi (mehanizmi zaštite, često u vidu pogrešne slike o Bogu) koje smo podigli da se zaštitimo od daljih povreda i bola postaju prepreka da doživimo Božju bezuslovnu ljubav i prihvatanje.

Samo jedan način

Naše emocionalne povrede, rane i boli biće isceljeni samo na jedan način. Pismo koje sam citirao na početku ovog poglavlja daje nam odgovor. Moramo da „razumemo sa svima svetima šta je širina i dužina i dubina i visina, i poznati pretežniju od razuma ljubav Hristovu, da se ispunite svakom puninom Božijom.“ (Efescima 3,18.19) Tek tada ćemo iskusiti izbavljenje Onoga koji „može još izobilnije sve činiti šta ištemo ili mislimo, po sili koja čini u nama“. (Efescima 3,20) Mi moramo da iskusimo Božju bezuslovnu ljubav i prihvatanje u najdubljem delu našeg unutrašnjeg bića.

Marija Magdalena, iz koje je Isus sedam puta isterao demone, iskusila je ovakvu vrstu ljubavi od Hrista. (Marko 16,9) Neki tumači Biblije veruju da se to što je Isus sedam puta isterao demone odnosi na to da se Marija vraćala sedam puta svom starom nemoralnom životu. Samo zbog njenog dubokog, unutrašnjeg poznanja Hristove bezuslovne ljubavi i prihvatanja, ona je bila u stanju da se vrati Njemu i na kraju stekne pobedu. To je razlog iz kog je osetila tako duboku ljubav prema Hristu i pomazala Njegovu glavu veoma skupocenim mirom kada se našla u Simonovoj kući. (Matej 26,7) Ona je takođe „stala sastrag i kod nogu Njegovih plakaše, i stade prati noge Njegove suzama, i kosom od svoje glave otiraše, i celivaše noge Njegove, i mazaše mirom“. (Luka 7,38) Simon je kritički osudio Isusa što je dozvolio da mu to učini ova „grešna“ žena. Isus je tada ispričao parabolu koja je istakla pouku da „onaj kome je najviše oprošteno, najviše i voli“. Marija je iskusila Isusovo praštanje, ljubav i prihvatanje u najdubljem delu svog bića. To joj je omogućilo da iskusi isceljenje u dubini svoje duše. Ljubav je najbolja sredina u kojoj se isceljenje može dogoditi.

Moris Venden (Morris Venden), u svojoj knjizi Poznavati Boga (To Know God), na 90. strani, veoma lepo ističe tu činjenicu.

„Najveća potreba bilo koje mlade osobe koja teži da prevaziđe i pobedi, ali koja doživljava probleme, padove, neuspehe i greši jeste da zna da je neko voli.“

Jedina osoba koja može prevazići svoje greške je ona koja zna da je voljena i prihvaćena dok ih čini. Da li će to dovodi do dozvole za grešenje? Ne, već takav odnos ljubavi, odnos sa Isusom koji ne prestaje vodi do pobede.“

Vidite, mi uglavnom imamo obrnuti koncept (shvatanje). Mislimo da ako zaista možemo da prevaziđemo svoje mane, grehe i neuspehe, tada ćemo imati mir. Istina je da tek kada imamo mir putem poznanja Božje bezuslovne ljubavi, tada ćemo početi da savlađujemo svoje greške, grehe i padove.

Dva suštinski važna iskustva

Isus je doživeo dva vrlo važna iskustva u svom životu – krštenje Svetim Duhom i spoznanje da Ga Njegov otac voli i da Ga prihvata. (Luka 3,21.22) Moramo doživeti ista ta iskustva. Mi svakodnevno moramo da primimo krštenje Svetim Duhom. (Efescima 5,18) I moramo da znamo duboko u sebi da smo voljeni i prihvaćeni od strane našeg nebeskog Oca. (Efescima 3,16-19) Ovo znanje će omogućiti i ubrzati naše emocionalno isceljenje. Ljubav je sredina najpogodnija da se iskusi isceljenje.

Sila ljubavi

Zašto nam je poznavanje Boga toliko važno? U svom prvom pismu Jovan nam kaže:

,,Da mi imamo ljubav k Njemu, jer On najpre pokaza ljubav k nama.“ (1. Jovanova 4,19)

Možemo da volimo Boga samo onoliko koliko „poznajemo“ (koliko smo doživeli) Njegovu ljubav prema nama. Što više duboko u sebi znamo da nas Bog voli i prihvata snažnija će biti naša ljubav prema Njemu. Ljubav rađa ljubav. To je razlog iz kog je krštenje Svetim Duhom od tako suštinskog značaja. Samo ispunjenje Duhom čini da ,,se ljubav Božija izli u srca naša Duhom Svetim koji je dat nama“. (Rimljanima 5,5) Samo kroz krštenje Svetim Duhom doživljavamo „plod“ Duha. (Galatima 5,22.23). Prvi navedeni plod je „ljubav“. Samo kada neko počne da doživljava tu božansku ljubav, drugi plodovi duha mogu početi da rastu. Što u većoj meri doživimo Božju ljubav prema nama, dublje ćemo iskusiti emocionalno isceljenje. Što je dublje naše iskustvo emocionalnog isceljenja, više ćemo doživeti radost, mir, strpljenje, blagost, dobrotu, veru, krotost, i uzdržanje. Vidite, Bog nam je obezbedio način da budemo oslobođeni od besa, gorčine, ljubomore, kritičkih stavova, i još mnogo toga.

Jovan nam pruža još jedan značajan uvid.

„[…] Koji ljubi Boga da ljubi i brata svog.“ (1. Jovanova 4,21)

Naše iskustvo Božje ljubavi od suštinskog je značaja kako bismo mogli da istinski volimo jedni druge. Mi ćemo moći da volimo našu braću i sestre u Hristu samo u onoj meri u kojoj sami „poznajemo“ (svakodnevno doživljavamo) Božiju ljubav prema nama, i onoliko koliko volimo Boga. Ti i ja ne možemo da nateramo sami sebe da volimo druge. Samo Bog može to da učini u nama. I On to čini vodeći nas da u potpunosti iskusimo Njegovu ljubav prema nama.

Voleti Boga i bližnje dva su osnovna zahteva kako bismo bili spremni za Hristovo drugi dolazak. Oni koji su spremni da se sretnu sa Isusom biće isti kao On. (1 Jovanova 3,2) Oni će voleti Oca svim svojim srcem i voleti druge kako ih Hristos voli. Elen Vajt je pisala o tome sledećim rečima:

„Ljubav prema čoveku je zemaljski izraz ljubavi prema Bogu. Car slave postao je jedno sa nama da bi nam usadio ovu ljubav, da bi nas učinio decom jedne porodice. Kada se ispune Njegove oproštajne reči ‘Da imate ljubav među sobom, kao što ja imadoh ljubav k vama’ (Jovan 15,12); kada budemo voleli ovaj svet kao što ga je On voleo, tada je ostvarena Njegova misija za nas. Pripremljeni smo za nebo; jer imamo nebo u svom srcu.“ (Čežnja vekova [The Desire of Ages], str. 641)

Kako nas „saznanje“ (ne samo intelektualno, već pre svega u dubini bića) da nas Bog voli i prihvata emocionalno isceljuje? Jovan nam opet daje odgovor.

,,U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav izgoni strah napolje; jer strah ima muku. A ko se boji nije savršen u ljubavi.“ (1. Jovanova 4,18)

Kada naše najdublje, unutrašnje biće zna (stalno doživljava) da nas Bog zaista voli i prihvata, naši strahovi počinju da se rastvaraju ili bivaju „proterani“. Zašto je važno da strah bude proteran? Zato što je uzrok naših emocionalnih povreda i boli strah. Bolna iskustva kroz koja smo prošli izazvala su da osećamo strah od odbacivanja, strah od napuštanja, strah od neuspeha itd. Kada taj strah nestane, otvoren je put ka najvećem isceljenju. Tek tada možemo doživeti Hristovu radost (Jovan 15,11), koja donosi veliku unutrašnju snagu, jer „je radost Gospodnja naša sila“ (Nemija 8,10).

Kada je strah izgnan, stres je ublažen, a zabrinutost i anksioznost su nestali. Tada je za nas pripremljen put da iskusimo emocionalno, duhovno, pa čak i fizičko isceljenje. Mnoge naše fizičke bolesti su usko povezane sa našim emocionalnim bolom. Kada Božja ljubav izgoni naše strahove, tada Hristov mir može biti naš. (Jovan 14,27)

Kada imamo mir Božji u dubini naše duše, tada nema potrebe da tražimo mir preko želja tela. Pojedinci se okreću alkoholu, drogama, razvijaju poremećaje u ishrani, bes, kritički duh itd., kako bi pokušali da se oslobode bola koji osećaju, i postignu unutrašnji mir. Kada je mir Božji u nama, tada potreba za ovim „rešenjima tela“ više nisu privlačna. Mi više nemamo potrebu za njima.

Kako da iskusimo Božju ljubav

Važno pitanje je, dakle, kako mogu doći do istinske spoznaje (svakodnevnog doživljavanja) da me Bog voli i da me prihvata? Zapamtili ste da postoje utvrđenja koja smo podigli u našem životu da bi nas zaštitila od emocionalnih bolova i od budućih povreda. Ova utvrđenja i zaštitne barijere postale su prepreka za doživljavanje Božje ljubavi koju ima prema nama. Postoje tri stvari koje možemo da uradimo da bismo srušili ova utvrđenja i očistili put kako bismo iskusili Božju ljubav.

Prvo, budite ispunjeni Svetim Duhom. (Efescima 5,18) Možemo da doživimo Božju ljubav samo kada Bog živi u nama putem krštenja Svetim Duhom. Zapamtite da se delovanjem Svetog Duha „ljubav Božija izli u srca naša Duhom Svetim koji je dat nama“ (Rimljanima 5,5) i da na taj način možemo da doživimo sve rodove Duha (Galatima 5,22.23).

Drugo, mi treba da naučimo da praktikujemo ono što ja zovem „molitva slušanja“. Pavle nam kaže da nam je na raspolaganju duhovno oružje koje će oboriti bilo koje uporište koje sotona ima u našem životu.

„Jer oružje našeg vojevanja nije telesno, nego silno od Boga na raskopavanje gradova [uporišta], da kvarimo pomisli i svaku visinu koja se podiže na poznanje Božje, i robimo svaki razum za pokornost Hristu.“ (2. Korinćanima 10,4.5)

U molitvi zatražite od Boga da vam otkrije utvrđenja (bolna iskustava iz prošlosti) koja vas sprečavaju da doživite Božju ljubav. Tražite od Njega da ih ukloni. Tada morate da oprostite onima na koje vas Bog podseća i one koji su vas povredili.

Mnogo puta smo nesvesni takvih utvrđenja koja sprečavaju našu sposobnost da u potpunosti doživimo Božju ljubav. Ja pišem ovo zbog svog ličnog iskustva. Kako sam počeo da saznajem ove istine, jako sam želeo da još više iskusim Božju ljubav. Znao sam da je to važno, ali na mnoge načine sam znao da je moje shvatanje Njegove ljubavi prema meni bilo površno ili samo „intelektualno“. Tako sam počeo da tražim od Boga da mi otkrije svako od iskustava koja su me sprečavala da doživim Njegovu ljubav na dubljem nivou. Na moje iznenađenje, jednog dana dok sam se molio, Gospod mi je na um doveo moje roditelje.

Kada sam imao 23 godine, saznao sam da sam usvojen kada sam imao 6 meseci. Odrastao sam u dobrom domu, mada ne tradicionalno hrišćanskom domu. U stvari, zahvaljivao sam Bogu mnogo puta za usvojiteljsku porodicu (Smitove – The Smiths) koju mi je On dao. Međutim, ovom prilikom, u molitvi, Gospod me je osvestio o nekim stvarima kojih nisam bio svestan. Počeo sam da shvatam da sam doživeo uslovnu ljubav, ali sam bio nesvestan toga.

Kada sam postao hrišćanin adventista sedmog dana u svojoj 21. godini, moji roditelji su me se odrekli kao svog sina. Oni su ukloni sve moje slike u svojoj kući i nije bilo nikakve komunikacije među nama. Kada bi ih pitali da li imaju dece, oni bi rekli da nemaju nijedno. Nisam u potpunosti u to vreme razumeo njihov stav i postupke prema meni. Bilo je potrebno oko dve godine pre nego što su bili u stanju da obnove odnos sa mnom u najvećoj mogućoj meri.

U molitvi, Gospod me je podsetio i na druge događaje iz detinjstva. Kada sam bio dete, moji roditelji bi koristili izraze poput sledećeg: ,,Mi ćemo te vratiti Indijancima ako se ne budeš ponašao kako treba“, što je donekle bio način izražavanja zajednički za roditelje njihove generacije. Oni su takođe znali da kažu da ako ne budem dobar, da će me poslati u popravnu školu, gde lošu decu vezuju za krevet i tuku. I pored toga, na mnoge načine su mi pokazivali mnogo ljubavi.

Ono što mi je Gospod pokazao jeste da kada su me doveli u svoj dom, moji roditelji su zauzeli stav nadređenosti prema meni. Osećali su da su superiorniji u odnosu na porodicu iz koje sam poticao. Smatrali su sebe veoma superiornim u odnosu na mene imajući stav da mi čine veliku uslugu i da će me voleti dokle god ispunjavam njihova očekivanja. Nikada nisam bio buntovno dete, tako da je u mom detinjstvu u većini slučajeva sve bilo veoma dobro po mene.

Gospod me je podsetio i na konkretnu situaciju kada smo se moja supruga i ja preselili u lepu kuću. Moji roditelji su u to vreme živeli u jednom stanu. Moja majka mi je rekla da nisam zaslužio tako lep dom u koji smo se preselili. Nisam razumeo njen stav, ali sam izabrao da ignorišem njene reči.

Moji roditelji i ja imali smo ono što bih nazvao prosečnim odnosom. Nisam bio svestan postojanja bilo kakvih emocinalnih povreda u mom unutrašnjem biću. Tokom vremena molitve kada mi je Bog otkrio sve ovo, iznenada sam počeo da plačem i shvatio sam da postoje duboke emocionalne rane u meni. Kako sam shvatio sve što sam već opisao, po prvi put sam u punini razumeo kakav je zaista odnos i kakve su stavove moji roditelji imali prema meni tokom života. Bol shvatanja da su me uslovno voleli i prihvatali izmamio je bol koji je bio duboko u meni. Tada mi je Bog ponovo otkrio da me je bez prestanka, bezuslovno voleo kroz sve te godine. To me je, takođe, dovelo do suza. Tada sam počeo da osećam emocionalno oslobađanje. U toj molitvi sam oprostio mojim roditeljima za to što su me uslovno voleli i prihvatali. Takođe sam se zahvalio Gospodu što me voli bezuslovno.

Od te molitve, pa nadalje, Bog me je takođe vodio da svesno oprostim mojoj biološkoj majci što me je ostavila i mom biološkom ocu što me je napustio. Da nisam počeo da razumem ove biblijske principe i da slušam u molitvi, nastavio bih da idem kroz život sa ovim uporištima koja bi me sprečila da doživim Božju ljubav onako kako sam želeo da je iskusim. Nisam u potpunosti to dostigao, ali napredujem.

Izneo sam ovo lično iskustvo verujući da može da pomogne nekome ko se bori da iskusi Božju ljubav, ali mu se čini da nije u stanju da to učini. Ne bojte se emotivnog bola koji ćete možda izmamiti. Bog će biti s vama kroz takvo iskustvo i obaviće vas svojom ljubavlju. Sada znam iz sopstvenog iskustva da je to jedini način na koji može da se doživi najdublje emocionalno isceljenje.

Imao sam priliku da podelim koncept „molitve slušanja“ sa mnogim pojedincima tokom seminara koje sam održao o krštenju Svetim Duhom. Mnogobrojne osobe podelile su sa mnom svoja sopstvena iskustva kada su počele da traže od Boga da ukloni uporišta koja su ih sprečavala da još potpunije dožive Božju ljubav.

Sam Bog poznaje emocionalne boli koje doživljavamo i On želi da ih isceli, jer zna da su prepreke koje je sotona doneo u naš život da bi nas zadržao da rastemo u puninu Hristovu. Mnogo puta takva iskustva su bila toliko traumatična da smo ih potisnuli, a nismo bili svesni iskustava koja su ih prouzrokovala.

Jednom prilikom mi je jedna gospođa ispričala svoje iskustvo. Molila se ovom molitvom i jednog dana Gospod joj je pokazao nešto što je ona potpuno blokirala u svom sećanju. U svom umu videla je devojčicu. Zatim je primetila da su haljina i cipele bile one koje je ona imala još kao dete. Ona je takođe prepoznala štalu u kojoj je devojčica bila. Tada je videla muškarca, svog rođaka i shvatila šta se dešava. Bog ju je podsetio na iskustvo seksualnog zlostavljanja, kojeg je ona bila potpuno nesvesna. Gospod joj je otkrio šta se desilo do trenutka stvarnog zlostavljanja, a zatim je prešao na ono što se dogodilo nakon napada. Bila je očajna zbog onoga što je videla da joj se dogodilo. Nekoliko jutara nakon što je postala svesna bolnog iskustva, budila se u fetalnom položaju sa jastukom natopljenim suzama. Mnoga negativna osećanja kao što su bes, stid i osećaj da je prljava preplavila su je.

Bila je upoznata sa „molitvom opraštanja“, ali nije bila sigurna kada će biti spremna da se moli tom molitvom. To se dogodilo u nedelju, a do srede uveče za vreme zajedničkog molitvenog sastanka bila je spremna da podeli svoje iskustvo i da se moli molitvom opraštanja. Snažno iskustvo isceljenja doživela je u toku te molitve. Ona je postala oslobođena negativnih emocija povezanih sa zlostavljanjem. Kasnije mije rekla da je to bilo kao da se otvorio deo njenog srca, i da se osećala više živom nego ikada pre. Ona je takođe sada počela da shvata zašto je u prošlosti reagovala u izvesnim situacijama na način na koji je reagovala.

Mnoga od Božje dece nose sa sobom duboke boli koje ih sprečavaju da dožive emocionalno i fizičko isceljenje koje Bog želi da im pruži. On zna da su duboke povrede razlog iz kog reagujemo na određene načine. On gleda izvan naših grešaka i mana, i vidi našu potrebu, i želi da nam podari isceljenje i slobodu u životu.

Kada nastupi emocionalno isceljenje osoba je oslobođena od besa i ogorčenja koje je iskustvo zlostavljanja izazvalo. Jedna gospođa mi je rekla da je osećala sažaljenje prema čoveku koji ju je zlostavljao kao dete, umesto mržnje i besa sa kojima se borila godinama. Istinita je Isusova izjava koja glasi:

„Ako vas, dakle, Sin izbavi, zaista ćete biti izbavljeni.“ (Jovan 8,36)

Treće, kako bi srušili ova uporišta i iskusili Božju ljubav još potpunije, pristupite onome što ja zovem zajedništvo „nove mešine za vino“. Bog nas voli preko ljudi. Zajedništvo Duhom ispunjenih vernika najbolje je okruženje da se iskusi Božja ljubav na ljudskom nivou. Ovo okruženje puno ljubavi najbolji je ambijent da bi se došlo do isceljenja. Jakov o tome piše kada kaže:

„Priznajte, dakle, jedan drugom grehe, i molite se Bogu jedan za drugog, da ozdravljate; jer neprestana molitva pravednog mnogo može pomoći.“ (Jakov 5,16)

„Da se držimo tvrdo priznanja nade: jer je veran onaj koji je obećao; i da razumevamo jedan drugoga u podbunjivanju k ljubavi i dobrim delima, ne ostavljajući skupštinu svoju, kao što neki imaju običaj, nego jedan drugog savetujući, toliko većma koliko vidite da se približuje dan sudni.“ (Jevrejima 10,23-25)

Mala grupa zajedništva nove mešina za vino najbolje je okruženje u kojem Božju ljubav možemo doživeti na vidljiv, opipljiv način u našem životu. Ova vrsta zajedništva omogućuje da se dogodi i odvija duhovno, emocionalno i fizičko isceljenje. Za više detalja o ovoj vrsti Duhom ispunjenog zajedništva upućujem vas na moju knjigu Krštenje Duhom i zajedništvo nove mešine za vino.

Molitva opraštanja

Razumeti zašto i kako da doživimo Božju ljubav u najvećoj mogućoj dubini svog bića, veoma je važno za naše isceljenje. Gospod nas je takođe vodio do potpunijeg razumevanja kako možemo da se izbavimo od mnogih sotoninih ugnjetavanja koja dolaze na nas kao rezultat skrivanja našeg bola, ljutnje i besa. U sledećoj glavi opisujem ono što nazivam „molitvom opraštanja“. Veoma je važno da to razumemo i iskusimo u cilju postizanja potpunog izbavljenja od sotoninog uticaja u životu.

Vredno da se zapamti

Zapamtite da je Božji stav prema vama sledeći:

„Jer ja znam misli koje mislim za vas, govori Gospod, misli dobre a ne zle, da vam dam posledak kakav čekate.“ (Jeremija 29,11)

„Gospod Bog tvoj, koji je usred tebe, silni, spašće te; radovaće ti se veoma, umiriće se u ljubavi svojoj, veseliće se tebe radi pevajući.“ (Sofonija 3,17)

Krag Hil (Craig Hill) u svojoj knjizi, Drevne staze (The Ancient Paths), to na ovaj način predstavlja:

„Sine (kćeri), volim te. Ti si dragocen. Ti meni vrediš koliko i Isusov život. Ja sam ponosan što mogu da te zovem mojim sinom (kćerkom). Dozvoli mi da obavijem svoje ruke oko tebe i da te volim. Ti si siguran u meni! Niko ne može da poljulja moju ljubav prema tebi ili da poremeti planove koje imam za tebe.“

Pavle je slično izjavio kada je napisao:

,,Ko će nas rastaviti od ljubavi Božije? Nevolja li ili tuga? Ili gonjenje? Ili glad? Ili golotinja? Ili strah? Ili mač? Kao što stoji napisano: Za Tebe nas ubijaju vas dan, drže nas kao ovce koje su za klanje. Ali u svemu ovome pobeđujemo Onoga radi koji nas je ljubio. Jer znam jamačno da ni smrt, ni život, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnje, ni buduće, ni visina, ni dubina, ni druga kakva tvar može nas rastaviti od ljubavi Božije, koja je u Hristu Isusu, Gospodu našemu.“ (Rimljanima 8,35-39)

Ne postoji ništa što možete da uradite čime biste naterali Boga da vas voli više, i ne postoji ništa što možete da uradite da bi nateralo Boga da vas voli manje. Njegova ljubav prema vama je nepromenljiva i večna.

Moja molitva za tebe, dragi čitaoče, jeste da doživiš ljubav Božju u najdubljem delu svoje duše, kao nikada do sada. Jer znam da će to iskustvo dovesti do najvećeg isceljenja i izbavljenja od sotoninih uticaja u tvom životu.