Već smo pomenuli naše verovanje u pogledu značaja bezuslovne ljubavi i prihvatanja na početnoj strani sajta, pa ga ovde nećemo ponavljati. Ovde će kao jedna od mnogih potvrda te činjenice biti navedene reči nekih poznatih stručnjaka koji su se bavili i tom tematikom, a onda će biti navedena jedna dirljiva priča koja sve to potvrđuje i u stvarnom životu.

Dr Ros Kembel (Ross Campbell) u svojim knjigama o vaspitanju dece i uspostavljanju zdravog odnosa sa njima od najranijeg pa do izlaska iz tinejdžerskog doba, govori o bezuslovnoj ljubavi i prihvatanju roditelja prema deci i razlozima zašto su oni deci potrebni. Ništa manje su potrebni i svim ostalima generacijama jer se jednostavno radi o univerzalnoj potrebi.

Neki navodi¹ :

Čak i kad su nemirna i kad ispoljavaju gnev, deca pitaju: „Da li me voliš? Da li me voliš toliko da me nikada nećeš ostaviti?“ …

I zbog svoje frustracije (misli se na roditelje), oni često ne uspeju da pruže svojoj deci bezuslovnu ljubav i prihvatanje u vreme kad im je to najpotrebnije. …

Ako ja ispunim svoj deo kao roditelj i volim ih uprkos njihovom dečijem ponašanju, ona će moći da prekinu s detinjarijama.

Ako ih volim samo kad sam zadovoljan njima i ako im ljubav pokazujem samo u to vreme (uslovna ljubav), ona se neće osećati iskreno voljenima. Zbog toga će se osećati nesigurno i to će ih sprečiti da se kreću ka sve većoj samokontroli. Zato su njihovo ponašanje i razvoj moja odgovornost isto koliko i njihova.

Ako ih bezuslovno volim, imaće dobru sliku o sebi i osećaće se dobro. Zatim će naučiti kako da kontrolišu svoju uznemirenost, kao i svoje ponašanje.

Ako ih volim samo kad ispunjavaju moja očekivanja, osećaće se nesposobnima [osećaj nesposobnosti je u ovom slučaju posledica parališuće nesigurnosti i osećaja krivice – prim. uređivača sajta]. Verovaće da je beskorisno da daju sve od sebe, jer to nikada neće biti dovoljno. Mučiće ih nesigurnost, zabrinutost [i osećaj krivice – prim. uređivača] i imaće veoma malo samopoštovanja. Zbog toga je njihov potpun razvoj moja odgovornost koliko i njihova.

Deca su kao ogledala. Ona odražavaju ljubav mnogo više nego što je iniciraju. Ako im je ljubav data, ona je uzvraćaju. Ako im se ljubav ne pruža, nemaju mnogo šta ni da uzvrate…

Kad je roditeljska ljubav bezuslovna i stalna, deca mogu da pogledaju u ogledalo te ljubavi i vide sebe kakva su danas, a takođe i onakve kakva bi želela da budu u budućnosti.²

…

Ako je dete ubeđeno da malo vredi, ono će malo vrednovati i ono što kaže ili uradi… Ako ova vrsta niskog samopoštovanja postoji u nekoj osobi, veoma je teško, i u nekim slučajevima nemoguće, da takva osoba oseća da je Bog voli, da je prihvata i da je vredna u Njegovom carstvu i službi.³

Iako to ne mogu da objasne u potpunosti, deca znaju za svoju potrebu za prihvatanjem i bezuslovnom ljubavlju. Bez toga ona ne mogu da se razvijaju i odrastaju pravilno.

Kad je vaš odnos s decom zasnovan na uslovnoj ljubavi, biće vam nemoguće da zaista shvatite decu ili da im pružite pravo usmerenje. Shvatićete takođe da je vaspitanje dece vrlo težak posao.⁴

Kad je vaš odnos s njima zasnovan na bezuslovnoj ljubavi, možete biti sigurni da ih dobro vaspitavate. Uz vašu ljubav koja ih usmerava, moći ćete da zadovoljite potrebe svoje dece.
Usredsređena pažnja znači provođenje vremena s detetom na takav način da ono oseća da je za vas najvažnija osoba na svetu.
Kao što su automobilu potrebni gorivo i ulje da bi se kretao, kao što je peći potrebno gorivo, telu zdrava hrana da bi [ispravno] funkcionisalo, tako je i vašem detetu potrebna vaša bezuslovna ljubav, ispoljena na mnogo načina, da bi postalo ono što želi da bude, ono što može da bude i ono što treba da bude.

Ako vaše dete mora da se pita iz dana u dan, ili iz sata u sat, da li je vaša ljubav stalna (postojana) ili uslovna, i ima li uopšte svrhe u nastojanju da vam udovolji, ono će se obeshrabriti u tom nastojanju i biće nesigurno u sopstvenu vrednost. [dete će imati utisak da roditelj nikad nije zadovoljan jer nije dovoljno dobro i počeće da sumnja u sopstvenu vrednost, sposobnosti i mučiće ga parališući osećaj krivice – prim. uređivača]
„Stepen do kog ste bezuslovno voljeni odrediće vaš nivo samopoštovanja.“⁵ Isto važi i za vaše dete.

Bezuslovna ljubav ima dva veoma važna kvaliteta: (1) daje se bez obzira na objektivnu vrednost osobe ili stvari koja se voli; (2) daje se bez ikakvih dodatnih uslova… To je vrsta ljubavi koja može da preokrene vaš život i podigne nivo vašeg samopoštovanja. Kad pronađete ovakvu ljubav, slobodni ste da budete ono što jeste, onakvi kakvi jeste. Kad upoznate sebe u takvoj slobodi, stalno ćete se osećati dobro⁶ … Svako od nas želi da bude voljen bez ikakvog posebnog razloga.⁷ (Onakav i uprkos tome kakav jeste – prim. uređivača sajta).

Dr Voren ističe da možete znati da ste pronašli ovakvu ljubav kada ste sigurni da vas ništa što uradite ne može rastaviti od ljubavi koju neka osoba ima za vas. Takva ljubav vas oslobađa od onoga što Karl Rodžers (Carl Rogers) zove „uslov vrednosti“. „Ne morate više da budete nešto posebno da bi vas neko voleo. Možete da započnete putovanje ka samospoznaji bez unapred postavljenog cilja. U svakom trenutku jednostavno možete biti ono što jeste.“⁸

Da bi vaša deca postala ono što jesu, potrebno je da imaju jasnu predstavu o sebi. Taj osećaj o sebi dolazi iz slobode i bezuslovne ljubavi.

U domu deca uče koliko znače vama, Bogu i sebi samima. Molim vas, pokažite svojoj deci, i rečima i delima, da su vam ona ceo svet.

Sve što je prethodno rečeno govori sledeća priča iz života, jedna od mnogih. Ona tako slikovito ilustruje primer bezuslovne ljubavi i prihvatanja i razlog zašto je ona svima potrebna ne samo u svetovnom već i duhovnom životu. Ali pre nego što bude ispričana, želeli bismo da iznesemo samu suštinu najvažnijih vesti koja se nalazi na sledećoj strani sajta pod nazivom – Pravo u centar!

¹ Citati koji su ovde navedeni preuzeti su iz knjige Dr Rosa Kembela „Deca u opasnosti“, poglavlja „Potreba deteta za bezuslovnom ljubavlju“, a koje objavljujemo uz velikodušno dopuštenje srpskog izdavača Kembelovih knjiga.

 Dr Ros Kembel je bio svetski poznati i priznati pisac knjiga ove tematike. Za vreme bivšeg Sovjetskog Saveza, u periodu vrlo napetih odnosa sa SAD, njegova knjiga „Kako stvarno voleti svoje dete“ je bila zvanično otkupljena od strane države, štampana i deljena u većinu sovjetskih domova. Kasnije je tu praksu nastavila i ruska država, ali samo delimično zbog ekonomskih razloga. Sama ta činjenica, pored svih ostalih, govori o vrednosti njegovih knjiga, mišljenja i iskustava iznetih u njima, posebno ako se uzme u obzir da je on bio Amerikanac, i da američki pisci baš i nisu bili omiljeni u Sovjetskom Savezu, a posebno današnjoj Rusiji.

² Zato što veruju u uspeh i imaju motiv da na tome rade jer imaju sigurnost bezuslovne ljubavi i prihvatanja – prim. uređivača

³ Zato što je teško odrasloj osobi, a kamoli detetu da poveruje da ga Bog voli ako ono po ličnoj i proceni drugih ljudi, naročito roditelja, malo vredi, s obzirom da je sve što zna, što je videlo i doživelo/iskusilo uslovna ljudska ljubav koja voli samo u slučaju da nešto smatra vrednim i korisnim za sebe – prim. uređivača

⁴ Jer deca neće moći da vam veruju s obzirom da se ne osećaju iskreno voljena; neće moći da u vama da vide iskrene staratelje i prijatelje kojima je stalo do njih i njihovih potreba, tako da neće moći da vam se otvore, povere, saopšte vam svoje najdublje potrebe i čežnje, jer imaju utisak da vas to i ne zanima previše, iako nije tako (nažalost, u nekim slučajevima i jeste tako – često su osobe koje vole uslovno ne samo one koje to rade iz neznanja, već i one koje ne zanima puno da shvate druge i njihove potrebe sem kad treba da ostvare lični interes – a deca to ne mogu da prepoznaju i zato sve svrstavaju u istu grupu – one kojima nije stalo, koji ih ne vole iskreno); zbog svega toga deca će se osećati nesigurno, manje vredno, nesposobno, biće u okovima straha koji će ih držati preplašenim i sputanim strepnjom od neuspeha i vašeg odbacivanja; ili će razviti otvoreni bunt i nepoštovanje vas kao autoriteta i postati jogunasti, bundžije, nepokorni, kontraši… – prim. uređivača.

⁵ Neil Clark Warren, Making Anger Your Ally (Colorado Springs: Focus on the Family Publishing, 1990), str. 123.

⁶ Uređivači sajta podržavaju autorovu izjavu u smislu da će se osoba i dalje osećati bezuslovno voljenom i prihvaćenom uprkos svemu lošem što, nažalost, možda još uvek i protiv svoje volje čini – baš zbog sigurnosti bezuslovne ljubavi i prihvatanja nje kao osobe, a ne prihvatanja svega lošeg što čini, što bi u slučaju zahvalne i korektne osobe trebalo da izazove odgovor zahvalnosti i želju za ličnom promenom.

Uređivači sajta ne podržavaju autorovu izjavu u smislu negiranja eventualne potrebe za ličnom promenom i odobravanja slobode da osoba čini loše kako bi se osećala dobro – odnosno, smatraju da izjavu ne treba shvatiti u smislu „slobodni ste da budete ono što jeste, onakvi kakvi jeste“ ako to nije dobro ni za samu osobu ni za druge osobe iz njenog okruženja.

⁷ Neil Clark Warren, Making Anger Your Ally (Colorado Springs: Focus on the Family Publishing, 1990), str. 123-124.

⁸ Ibid., str. 125.